Sad kad druge
staze korake mi znaju,
drugi zraci
bude moja jutra snena,
na pješčanom
satu dok prosipa se vrijeme,
koferi su moji
puni uspomena.
Šta napisati za sliku posađenog drveća na korzu? “Gradovi su knjige koje se čitaju nogama” (Victor Hugo). Nekada je
derventsko korzo bilo mjesto susreta, pogleda i šetnje. Ovaj scenograf nikada
neće shvatiti da je korzo decenijama bilo simbol grada, a ne prostor koji treba
ukrotiti stablima u betonu i fiksiranim stolicama. U potpisu: šetač izgubljenog
korza.
Nema komentara:
Objavi komentar