Na Ukrini piknik

Kazu da je najbolji onaj corbanac koji se priprema u kotlicu, na otvorenoj vatri, al' u debeloj hladovini... u vecoj kolicini i za prave prijatelje. Kad se tome doda da se sve ovo odvija u tisini i u hladovini zelene Ukrine, koju jedino ustalasa pjesma uz zvuke gitare i harmonike...onda ljepseg meraka nema.

Kad sunceve zrake pokupe i posljednju kapljicu rose sa trave po Ukrinskim bajrovima, drustvo pocinje da se okuplja. Najvece zasluge za ovo lijepo druzenje u prirodi i na ovim carobnim mirisima sto dolaze iz kotlica i sa rostilja pripadaju majstoru za pravljenje corbanca Nerki Zubcevicu i braci Burazer : Luli i Bruni, ali i "logisticarima" bez cije se pomoci ne bi moglo.

Naravno, nista ne moze proci bez njegove malenkosti, naseg “Dzemke”. On sve mora da proba, ali je zaboravio da je corbanac kljucao, pa se tol'ko opek’o… Ma, on je tolko vrisk’o, on je tol'ko skic’o, da…

Za prvu ruku, instalirana je i muzika iz studija: “K'o brod u boci putujem, a necu stici nikamo, jer suvise ti dugujem da tebe bih se odrek'o”…

Najvazniji zadatak je da se, prije svega, raspali rostilj za malu raju.

Tajm-aut za kupanje i ekipa slatko jede.

Kao i svake godine, tu je i maskota Ukrinskih piknika - Beli, koji kaze da su najbolja kombinacija pivo i lubenica.

Ukrinski brzaci se brzo popune kupacima, a na ovako visokoj temperaturi bolje i od samog hlada je caskanje u vodi. Ostane jedino mali prolaz u vodi, dovoljan da Barba tu uspije provuci kajak.


Gitaro, sviraj nesto novo da izgleda k'o staro...

Kad raspolozenje dostigne vrhunac, krene sevdalinka. Tek onda, rahatluku kraja nema...